Većini nas se život promenio iz korena otkako je započela cela ova situacija sa pandemijom virusa Covid 19. Mnogi roditelji prešli su na rad od kuće, deca ređe idu u školu, čak i ako odu, kratko se zadržavaju. Celokupan životna organizacija je morala doživeti izvesne promene. Roditelji u pauzama od posla spremaju hranu, sređuju kuću, pomažu deci oko učenja i čini im se da im nije dovoljno da dan traje 24h. S druge strane, deca imaju višak slobodnog vremena jer ili idu svaki dan u školu, ali tamo kratko borave, ili idu svaki drugi dan, svake druge nedelje, dok neki imaju isključivo online časove, pa su non stop kod kuće. Svakako deca imaju mnogo više slobodnog vremena nego ranije!

Iako imaju vremena na pretek, veoma često ne znaju šta će sa sobom jer se slabije druže po kućama sa svojim vršnjacima, ne idu u bioskope, pozorišta, na utakmice, u tržne centre, te im ostaje jedino druženje napolju. Samo po sebi, to uopšte nije loše, ali kada je loše vreme ni toga nema. U zavisnosti od uzrasta, roditelji imaju velike izazove u pogledu organizacije dečijeg vanškolskog vremena.

Marko ide svaki drugi dan u školu, za čas uradi domaći, ređe uči i onda ne zna šta će sa sobom. Postoje dani kada, ukoliko ne gleda film ili ne igra igricu, zaista ne zna šta da radi. Mrzi ga da pozove nekog od drugara da odu u park, u šetnju, na basket, ne čita mu se knjiga, neće da igra neku društvenu igru sa bratom i sestrom, jednom rečju – dosada!

Roditelji sa svim svojim poslovnim obavezama, radom od kuće i radom u kući, ne mogu da mu se posvete u meri u kojoj bi to on možda želeo, a on ne želi sam da se trgne. Tu nastaje problem. Ukoliko takvo ponašanje potraje duže vreme, mama zna da će se Marko povući u sebe, postaće neraspoložen, neispunjen, pomalo besan i to nije dobro za njegov celokupni razvoj ličnosti. Pustila ga je par puta da „izbleji“ i bude nezainteresovan i neaktivan, ali tome je došao kraj jer predugo ostajanje u takvom pasivnom stanju uma i tela nije dobro za mlade ljude. Stoga ostavlja svoj posao i odlučuje da se pozabavi Markovom dosadom na vrlo zanimljiv način.

EKILIBRIĆI <br/> Kako da dete više ne govori da mu je dosadno
EKILIBRIĆI <br/> Kako da dete više ne govori da mu je dosadno

Mami je interesantno i nepojmljivo da jedan tako pametan dečak govori da mu je dosadno. Sve što mu je predložila da radi, ne pomaže, nijedna od njenih ideja Marku nije interesantna. Stoga, pre nego što joj je objasnio šta misli zašto mu je dosadno, obavestila ga je  da počinje sa sređivanjem kuće odmah nakon razgovora. A onda, svaki sledeći put kada kaže da mu je dosadno, dobiće usisivač u ruke. S obzirom na to da ga ne zanima knjiga, domaći, učenje, izlazak u šetnju, park, bavljenje sportom, mama je rešila da ga „zaposli“. Dakle, Markov današnji posao je usisavanje i brisanje prašine. Ukoliko mu i dalje bude dosadno, mama je smislila da pređe u kupatilo i da ga oriba. Sedenje u pidžami po ceo dan, „razvlačenje“ po kući, nerad i neaktivacija mozga i mišića, ne dolaze u obzir!

Kroz razgovor su došli do zaključka da situacija u kojoj se trenutno ceo svet nalazi dovodi do neobičnih vidova ponašanja. Deca koja su bila samostalna, ređe sama obavljaju svoje obaveze nego ranije, jer su roditelji uvek u kući. Deca koja su bila društvena, pomalo su se povukla u sebe zbog stalnog straha od novonastale situacije i širenja virusa. Mnogim drugarima roditelji ne dozvoljavaju da idu na sport, vannastavne aktivnosti i druženja. Mnogi su prešli na online nastavu i ne idu u školu. Takva ograničenja i sputavanja, posebno u tinejdžerskom uzrastu, mogu dovesti do konfuzije ličnog identiteta, nedostatka volje i neraspoloženja. Ali, to su životni događaji koji će nas sve ojačati i sa kojima moramo da uđemo u koštac i izborimo se. Bitno je pokrenuti se, izaći iz učmalosti i začaranog kruga nevoljnosti. Stoga je mama „zaposlila“ Marka kućnim obavezama.

Nakon sređivanja kuće, u čemu nije baš preterano uživao, Marko je odlučio da mu više ne bude dosadno, pa je završio domaći za kurs jezika koji pohađa u Jezičkom centru Equlibrio, malo učio i onda izašao u park sa drugarima. Shvatio je da uvek ima šta da se radi, posebno u kući, ali je prijatnije ako su to aktivnosti koje ne uključuju svakodnevne kućne poslove.

Jelena Petrović, diplomirani psiholog