Sigurno je svakome od nas poznat osećaj kada nam se „stegne knedla u grlu” i ostanemo nemi i nepomični, a reči ne izlaze. Ponekad nam se čak i dogodi da nam se rečenica koju želimo da izgovorimo ponavlja u glavi, ali mi ne uspevamo da je izgovorimo. To se može dogoditi, kako na stranom, tako i na maternjem jeziku.  Često se dešava da smo suočeni sa frustracijom, brigom, stidom, strahom ili nekom od drugih negativnih emocija.

Dokazano je da nelagodnost prilikom učenja dovodi do osećaja „blokade” kasnije pri reprodukovanju naučenog. Istraživanja su pokazala da neko ko je učio strani jezik uživajući i gajeći samo pozitivne emocije, kasnije se oseća opušteno i u mnogo većoj meri uspešno reprodukuje naučeno, sa lakoćom govori na stranom jeziku pred drugima.

Isto tako, razlozi za strah pri izražavanju na stranom jeziku, često nisu samo situacije u kojima niste sigurni šta treba reći, već često i pritisak ili stres zbog drugih prisutnih članova naše grupe. Strah da ćemo pogrešiti pred grupom, da ćemo se zbuniti ili ispasti smešni dovodi do neprijatnih osećanja i nervoze.

Svi navedeni primeri u literaturi nazivaju se jezičkom anksioznošću.

Postoji li ovaj fenomen i kod mlađe dece i u kojoj meri?

Poslednjih decenija mnogobrojne studije bave se pitanjem učenja stranog jezika u najranijem uzrastu, pritom se navodi i niz biloških, kulturoloških i intelektualnih prednosti. Za razliku od odraslih i tinejdžera, deca u ranim uzrastima nemaju problem da se „odreknu” svog identiteta i lako preuzmu drugi, što zapravo stalno i rade igrajući se i pritom oponašajući svoje omiljene likove i junake. Upravo im ova sposobnost omogućava da se ne plaše pogrešnih reči pri odgovaranju, ne izbegavaju izazove i tako pokazuju veoma nizak nivo jezičke anksioznosti. Naravno, iako su deca mnogo slobodnija kada se radi o učenju stranog jezika, njihovo ponašanje i usvajanje jezika umnogome zavisi i od okruženja u kome se on uči. Istraživanja su pokazala da čak i veoma slobodna i vesela deca u učionici u određenim okolnostima mogu doživeti negativne emocije straha i time oblike jezičke anksioznosti. Zbog toga je veoma važno u kakvom okruženju i u kakvim uslovima deca uče strani jezik. Kada se deca osećaju prijatno i slobodno, bez pritiska koji stvaraju različita očekivanja, oni će nesmetanije usvajati, a samim tim i reprodukovati stečeno znanje, bez prisustva ikakvih negativnih emocija koje bi taj proces sputavale.

Pored prijatnog ambijenta, za učenje bez straha i drugih negativnih emocija, ključna je uloga nastavnika. On treba da bude prijatan, nasmejan, da koristi zanimljiv didaktički material i pre svega igru kao osnovni metod učenja u ranim uzrastima. Igra je odličan način da se učenici motivišu da aktivno učestvuju u predloženim aktivnostima, ali i da tom prilikom koriste ciljne jezičke strukture, pritom nesvesni da zapravo učestvuju u procesu učenja. Uz prijatnu atmosferu, pozitivne emocije, deca dugoročno pamte nastavno gradivo.

Igra je značajan segment odrastanja svakog od nas i u najranijim uzrastima ona  znači slobodu, a kao sastavni deo obrazovanja utiče na razvoj ličnosti. U nastavi, igra povezuje učionicu sa realnim životom. Nastavnikova uloga u odabiru aktivnosti je takođe veoma bitna. Poznajući svoje učenike, on će planirati i organizovati čas tako da aktivnosti probude njihova interesovanja i zanimanja, da ih motivišu i podstaknu na rad.

Iz svega ovoga jasno je zaključiti da je za ostvarivanje značajnih rezultata u učenju stranih jezika neophodno, ne samo imati volju i talenat, već i da uslovi u kojima nešto učimo pogoduju našem senzibilitetu i ni u kom slučaju ne uzroukuju bilo kakvu vrstu negativnih emocija. Ukoliko nam atmosfera u kojoj učimo prija i čini da se osetimo opuštenim i sigurnim, pozitivni rezultati svakako neće izostati.

Saznajte informacije o aktuelnom upisu na kurseve za decu klikom na:

ENGLESKI ZA DECU OD 3 DO 10

NEMAČKI ZA DECU OD 3 DO 10

Ukoliko ste zainteresovani za kurseve namenjene učenicima od V do VIII razreda kliknite na:

ENGLESKI ZA OSNOVCE

NEMAČKI ZA OSNOVCE

Pročitajte ostale tekstove iz naše BAZE ZNANJA