Kad pre stiže još jedan prvi septembar?

Vreme je za školu. Iako uživamo u poslednjim danima raspusta i godišnjeg odmora, školsko zvono nas polako doziva. Čujete li?

Da budemo iskreni, nema tog roditelja, a ni školarca bez leptirićima u stomaku u vidu malih napada panike.

O čemu razmišljaju đaci, pitate se?

Lako je – kad pre je prošao dvomesečni raspust!?

A roditelji? To je već diskutabilno.

Neki su presrećni jer konačno se život dece vraća u škoslku rutinu i red, dok druge hvata panika od same pomisli šta sve septembar donosi – časovi, treninzi, školice jezika, programiranja i razni drugi kursevi, i ono najzabrinjavajuće – koliko para izdvojiti za sveske, udžbenike i sve ostalo što treba da bi opremili jednog ili više školaraca.

Imamo i onu kategoriju kojoj svi pomalo zavidimo – oni što „čapnu“ prve dane septembra zbog mora, pa dok u gradskoj sredini kreće tornado zabrinutih roditelja sa temeljno pripremljenim spiskovima školskih potrepština, oni još malo uživaju u poslednjim danima leta na nekoj plaži.

A sad ono najbitnije. Kako preživeti 1. septembar?

Za početak, udahnite duboko, zajednički.

Pripremite unapred odevne kombinacije jer ćete svakako poštedeti sebe stresa kada shvatite da ste po treći put ugasili alarm koji vas opominje da se spremite za posao ili školu i da, ako tada krenete da kopate po plakaru, zagarantovano je kašnjenje više od akademskih pet minuta. A to ne želimo.

Pripremajte polako školarce na novi ritam. Parkići do osam, u devet u krevet inače će biti spavanja u školskim klupama.

Nađite im na internetu neke zadatke kako bi se podsetili gradiva koje su radili. Oni stariji mogu i da napišu sastav na temu najlepšeg dana na raspustu, vežbaće pisanje, a i razradiće prstiće za školu. Neka napišu i koju rečenicu na engleskom, da se podsete najvažnijih lekcija kako ne bi bilo iznenađenja u školi.

Deca odrastaju, a to znači da je vreme i za neke ozbiljnije razgovore. Znam, znam, prevrnuće očima na samom startu ali bolje sad pričati o poštovanju, drugarstvu, sticanju životnih obaveza i veština nego posle sedeti kod direktora u kancelariji.

Dragi đaci, ne zamerite mamama i tatama, trude se svim silama da i dalje zadrže dete u vama i dozvole vam da uživate maksimalno u odrastanju svesni svega što vas čeka u školi od obaveza.

A đake, e njih čeka prvih dana ono najzabavnije – prepričavanje šta su sve radili na raspustu, razmena fotografija, razmišljanja možda o prvim simpatijama, ali i razmišljanje o inicijalnim testovima i tome koje odeljenje će pre njih imati iste kako bi saznali pitanja.

U ponekim kancelarijama će se čuti i ono čuveno roditeljsko: “E konačno počeh da radim da se odmorim od odmora“,  dok će u drugim biti iscrtavanja planova kad ko može da izađe ranije i odvede dete na trening.

Jedno je sigurno, oni koji polaze prvi razred njima je najuzbudljivije. Počinje jedna sasvim nova i nepoznato-poznata etapa života.

Sve u svemu, sledi i jednima i drugima nova avantura. U to ime živeli i srećno!