Reci NE virtuelnom detinjstvu

Koliko je vremena optimalno da se provodi ispred ekrana? Kako decu odvojiti od telefona? Zašto su video igrice toliko zarazne? Kakve posledice po razvoj ima prekomerno igranje igrica na kompjuteru/telefonu/tabletu? Sve su to pitanja koja roditelji svakodnevno postavljaju sebi. Nažalost, vrlo često ne nađu odgovor ni na jedno.

Deca odrastaju u okruženju čije su teme virtuelni junaci, najbolji rezultat u nekoj igrici, skin koji poseduju u virtuelnom svetu i slično. Ne možemo ih izopštavati iz ovakvih socijalnih interakcija jer je to deo njihovog odrastanja. Ne treba, a nije ni efikasno da im u potpunosti zabranjujemo ekrane, ali ono što možemo uraditi kao roditelji jeste kontrola, usmeravanje i povremeno predlaganje druge, zdravije alternative.

Dakle, ekstremi kao što su celodnevno igranje igrica ili potpuna zabrana igrica nisu nikako dobri. Uvek je neophodno naći meru, uspostaviti pravila i dosledno ih se držati.

Zašto je bitna kontrola?

Video igrice mogu kod dece podsticati razvoj logike, primera radi određuju posledicu na osnovu uzroka (ako uradim ovo, desiće se ono), mogu da razvijaju sposobnost rešavanja problema, kao i parcijalnu percepciju. Naime u takvom dvodimenzionalnom svetu postoji potreba da se obraća pažnja na detalje, kako bi se brzo reagovalo na nepredviđene situacije, ali se ne razvija opažanje dubine, tj. treće dimenzije. Stoga je bitno da deca provode vreme u realnim socijalnim odnosima, da se napolju igraju igara koje zahtevaju dodatne veštine u odnosu na one koje se razvijaju putem video igrica.

Da li možemo prepustiti deci da sama nađu meru u igranju igrica?

Nikako! Zavisnost koju stvaraju računarske igrice je, po velikom broju istraživanja, bolest zavisnosti kao i svaka druga. Po toj logici bi doziranje od strane deteta koliko će provesti pred ekranom bilo ravno davanju neograničene droge narkomanu, pa da sam dozira meru. Dakle, vi im određujte vreme i vi ih prekidajte na osnovu prethodnog dogovora, bez izuzetaka.

Zašto je bitno usmeravanje?

Iako se deca uče brzini reagovanja i refleksi im se izoštravaju, deci je pored video igara potrebno kretanje. Ljudsko biće je stvoreno za aktivnost i preterana pasivnost može dovesti do izvesnih fizičkih deformacija – kriva kičma, gojaznost i slab razvoj krupne motorike. Zato je bitno usmeravati decu u aktivnostima kada se odvoje od ekrana. Dati im loptu, odigrati basket sa njima, voziti bicikle ili samo izaći u šetnju.

Video igrice i uticaj na mozak

Pored fine i krupne motorike, uticaja na percepciju, igranje igrica na ekranu može negativno da utiče i na moždane i kognitivne funkcije. Previše stimulacija kojih ima u ovim aktivnostima utiču na koru frontalnog režnja i zato je deci sve ovo previše zanimljivo. Ali, kada gube, često se dešava da se veoma uznemire i pokazuju ljutnju. Teško razlikuju stvarno od nestvarnog. Takođe vizuelne stimulacije mogu pozitivno uticati na kratkoročno, ali negativno na dugoročno pamćenje. Stoga, ukoliko primetite da dete više razmišlja o video igricama nego o školskim ili vanškolskim zadacima, odmah krenite kontrolu vremena provedenog pred ekranom.

Koje su to druge, zdravije alternative?

U EQILIBRIO KIDS-u tokom poslednjih godina rada primećujemo kod dece neverovatnu potrebu za telefonom, online igricama, a s druge strane manjak koncentracije i pažnje. Međutim, kada ih zaokupimo aktivnostima koje ne uključuju ekrane, igricama koje smo mi kao deca igrali, zadamo im zadatke koji ih intelektualno pokreću to dovodi do potpunog preokreta u njihovom angažovanju. Deca postaju živahnija, osmeh im se vraća na lice, timski rad ih zaokuplja, a takmičarski duh podstiče i potpuno bivaju fokusirani.

Kako bismo podstakli decu da više vremena provode napolju, ali i u intelektualno angažovanim aktivnostima, pokušavamo da roditeljima skrenemo pažnju na sve ono što mogu da urade kako bi se prevenirale štetne posledice virtuelnog odrastanja. Čitajte zajedno, izađite sa njima u prirodu, učite nove reči na stranom jeziku sa njima i preslišavajte se zajedno, prijaće i vama i njima jer ćete se pokrenuti i stvarati uspomene za ceo život.

Kako se vi borite sa video igricama?